Најважниот енергетски ресурс на планетата Земја е сонцето, целокупниот жив свет постои и зависи од сончевата енергија. Во исто време, тоа е најеколошката форма на енергија која може да се користи на многу начини, во различни географски и социјални опкружувања. Се проценува дека староста на сонцето е околу пет милијарди години. Сонцето е нуклеарен реактор, поставен на безбедно растојание (143 милиони километри) од Земјата.

Иако сончевата енергија е најголемиот енергетски извор кој го прима Земјата, нејзиниот интензитет на Земјината површина е всушност многу низок заради големото растојание меѓу земјата и сонцето и заради Земјината атмосфера која апсорбира и дисперзира (разбива) дел од зрачењето. Дури и при чисто небо во дневни услови, кога сонцето е директно поставено, енергијата која стигнува до земјата Земјината површина се намалува за околу 30% заради атмосферските слоеви. Кога сонцето е блиску до хоризонтот, а небото е со облаци, сончевата енергија која пристигнува до површината на Земјата може да биде занемарлива. Исто така, интензитетот варира од една до друга точка на Земјината површина. Сончевото зрачење пристигнува на површината на Земјата со максимално можна моќност од 1 киловат за метар квадратен. Реално искористливиот дел е различен, зависно од географската локација, покриеност со облаци, времетраењето на осветленоста во текот на денот, итн. Практично, расположливата сончева енергија варира меѓу 250 до 2500 киловат-часови за метар квадратен на годишно ниво.

СОЛАРНИ СИСТЕМИ MOЖЕ ДА ГИ ПОДЕЛИМЕ НА:
-Термосифонски систем
-Затворен систем
Во двата системи Соларниот колектор е главната алатка. Колекторите може да бидат вакумски или рамни плочи. Овој пат ќе се задржиме на затворениот соларен систем.

ЕЛЕМЕНТИ НА ЗАТВОРЕН СОЛАРЕН СИСТЕМИ
1.Соларен колектор
2.Комбиниран бојлер за соларна енергија
3.Циркуалациона група
4.Соларен контролер
5.Експанзионен сад за солар
6.Автоматско воздушно лонче за солар



СПОРЕДБА ПОМЕЃУ РАМЕН ПЛОЧЕСТ КОЛЕКТОР И КОЛЕКТОР СО ВАКУУМСКИ ЦЕВКИ

Вакуумските колектори и рамните плочести колектори се двата главни типа на соларни колектори кои се на располагање на сопствениците на домаќинствата за соларно загревање на водата.
Постојат повеќе разлики помеѓу овие два типа колектори.

ФИЗИЧКА СТРУКТУРА И ПОВРШИНА
Еден квадратен метар на покривот покриен со колектор со вакумски цевки (колектор-бруто површина) е поголема од површината на абсорберот на колекторот (апсорберска површина). Колекторите со вакуумските цевки имаат помала апсорберска површина во однос на бруто површината (обично 60-80% од бруто површина) во споредба со плочестите колектори каде оваа разлика е многу помала. Меѓутоа, благодарение на конструкцијата на вакуумската цевка, во однос на абсорберската површина, вакуумските колектори се поефиксни во споредба со плочестите на годишно ниво, дури 20-30%. И ова ги прави попогодни, особено кога станува збор за ограничен простор на покривот.

ЗАГУБА НА ТОПЛИНА
Плочестите колектори обично губат повеќе топлина во околината од вакумските цевки и оваа загуба се зголемува со температурна разлика. Кај вакуумските цевки, благодарение на вакумот кој е одличен изолатор, нема загуби на топлина од конвекција и кондукција, кои се значително поголеми кај плочестите колектори. Во принцип, по инсталиран квадратен метар (бруто површина на колектор), вакуумските цевки испорачуваат повеќе енергија кога околната температура е ниска (на пример, во текот на зимата), или кога небото е облачно на подолги периоди.
Поради конструкцијата на самата цевка, заобленоста на вакумските цевки, овозможува да колекторите го абсорбираат сончевото зрачење независно од аголот на сонцето, речиси преку целиот ден, односно имаат т.н пасивното следење на сонцето.
Вакуумските колектори имаат предност во услови на мраз. Кога надворешната температура на воздухот паѓа под нула степени, плочестиот колектор треба да се чува од замрзнување за да се спречи оштетување. Едно парче од стакло е лош изолатор и топлина од плочата лесно се предава на околината, за разлика од кај вакуумските колектори.
Меѓутоа, не постојат докази дека двете колекторски технологии се разликуваат кога станува збор за долгорочна сигурност. Примена на двата типа на колектори во зависност од температурната разлика Плочестите колектори можат да биде соодветни и во тропските или суптропските средини ако топлата вода треба да се загрева до 70 °C. Вакуумските колектори се преферираат кога се потребни повисоки температури на водата. Зимно време, плочестите колектори ќе останат покриени со снег во текот на облачно време, но сепак, кога ќе се појави сонце, колекторот ќе се загрее малку при што ќе се создаде тенок слој на вода помеѓу стакло и снегот. Понатаму гравитацијата го прави останатото, овозможувајќи на снегот да се лизга од колекторот. Во принцип, плочестите колектори се поедноставни за чистење поради рамната површина, за разлика од вакумските цевки, каде нечистотии и листови можат да се нафатат помеѓу самите цевки, што го отежнува чистењето. Вакумските цевки се изработени од боросиликатно стакло, а плочестите колектори со калено (темперирано) стакло. Покрај ефикасноста, постојат и други разлики: Цевките кај вакуумските колектори можат да се заменуваат индивидуално без запирање на целиот систем. Не постои кондензација или корозија во цевките. Плочестите колектори се сепак поевтина опција.

СОЛАРНИ СИСТЕМИ: РАЗЛИКИ ПОМЕЃУ ТЕРМОСИФОНСКИ И СИСТЕМ СО ПУМПА

Кога станува збор за добивање на топла санитарна вода, независно од сончевиот систем, потребно е складирање на водата, за да се овозможи истата да се користи во било кој дел од денот.
За складирање на топлата вода во текот на ноќта или на облачни денови, потребен е резервоар за вода. Наједноставен начин, а со употреба на гравитацијата е термосифонскиот систем.
Принципот на работа на овој систем се базира на тоа дека ладната вода има поголема специфична густина од топлата вода, и тоа овозможува да топлата вода се качува нагоре, кон резервоарот, додека ладната вода (бидејќи е потешка) останува доле. Затоа, соларниот колекторот кај овој систем, секогаш се монтира под резервоарот за вода. Кога колекторот ја загрева водата, таа се издига и преку нагорната цевка се носи во резервоарот, која потоа се искористува од горниот дел од резервоарот. Дополнување со вода во системот се врши со ладна вода од водоводот. Ладната вода се загрева во колекторот и процесот се повторува.
Резервоарот треба да биде поставен правилно на добра висина, зашто во спротивно може водата да циркулира наназад и да се олади за време на ноќта. Исто така овој систем не работи добро на мали висински разлики. Принципот на работа на термосифонските системи е многу едноставен, поради тоа што немаат потреба од инсталирање на пумпа ниту соларна станица за контрола на системот, за разлика од индиректниот систем со плочести колектори. Меѓутоа, термосифонските системи не се погодни за големи системи, оние кај кои има повеќе од 10 метри квадратни на колекторска површина.
Овие системи се и тешки за поставување на згради со спуштени покриви, и не се препорачуваат за региони со ниски температури и каде има можности за појава на мраз.
Поради тоа што системот е поедноставен,термосифонските системи се и поевтини.
Независни се од електрична енергија,па топла вода има и во моменти кога нема струја.
Меѓутоа ваквиот систем има многу големи термички загуби.
За разлика од директниот систем, индиректниот сончев систем, користи пумпа за циркулација на водата низ системот. Ова ја зголемува цената на системот, но затоа ефикасноста е многу поголема. Овие системи се и со многу повеќе предности:
-Позицијата на резервоарот не зависи од позицијата на колекторот
- Резервоарот може да биде и вертикален, наместо хоризонтален, со што се овозможуваат повеќе температурни слоеви во цилиндарот.
-Со вградената контрола (контролерот во соларната станица), се добиваат повеќе информации за тоа како системот работи, и кои се можните дефекти.
-Колекторот е независен од резервоарот и може да се монтира на веќе постоечки бојлер. Има помала тежина, па поради тоа нема потреба од додатна потпора на покривот, а и со тоа има и поедноставна монтажа.
-Поради можноста резервоарот да биде поставен било каде, се овозможува полесен пристап во случај на дефект.
-Резервоарот има помали загуби, затоа што се поставува во внатрешноста на домот, и не е изложен на надворешни влијанија.

Иако со повисока цена, овој систем е значително поефикасен во споредба со термосифонскиот

Многу е важно да се одреди правилната големина на соларниот систем. Таа големина зависи од бројот на корисниците и уредите кои ќе ја трошат топлата вода. За Ваша информација:
Според европските стандарди, потрошувачката на топла вода во фамилијата просечно е од 30 до 60 литри за едно лице.
•Машината за садови во еден турнус троши 100 литри вода на температура од 60 до 70 степени.
•Машината за перења алишта троши 90 литри вода за 5 килограми алишта.
•За полнење на када со средна големина потребно е 200 до 300 литри топла вода.
За да можеме да го одредиме капацитетот на соларниот систем, потребно е да го знаеме и следното:

•Од 150 литарски бојлер кога ќе се загрее на температура од 60 до 70 степени, со разладување добиваме околу 300 литри вода на 35 до 39 степени.
•Од 300 литарски бојлер кога ќе се загрее на температура од 60 до 70 степени, со разладување добиваме околу 600 до 650 литри вода на 35 до 39 степени.
Najvazniot energetski resurs na planetata Zemja e sonceto, celokupniot ziv svet postoi i zavisi od sonvhevata energija. Vo isto vreme, toa e najekoloshkata forma na energija koja moze da se koristi na mnogu navhini, vo razlivhni geografski i socijalni opkruzuvanja. Se procenuva deka starosta na sonceto e okolu pet milijardi godini. Sonceto e nuklearen reaktor, postaven na bezbedno rastojanie (143 milioni kilometri) od Zemjata.

Iako sonvhevata energija e najgolemiot energetski izvor koj go prima Zemjata, nejziniot intenzitet na Zemjinata povrshina e vsushnost mnogu nizok zaradi golemoto rastojanie megju zemjata i sonceto i zaradi Zemjinata atmosfera koja apsorbira i disperzira (razbiva) del od zravhenjeto. Duri i pri vhisto nebo vo dnevni uslovi, koga sonceto e direktno postaveno, energijata koja stignuva do zemjata Zemjinata povrshina se namaluva za okolu 30% zaradi atmosferskite sloevi. Koga sonceto e blisku do horizontot, a neboto e so oblaci, sonvhevata energija koja pristignuva do povrshinata na Zemjata moze da bide zanemarliva. Isto taka, intenzitetot varira od edna do druga tovhka na Zemjinata povrshina. Sonvhevoto zravhenje pristignuva na povrshinata na Zemjata so maksimalno mozna moknost od 1 kilovat za metar kvadraten. Realno iskoristliviot del e razlivhen, zavisno od geografskata lokacija, pokrienost so oblaci, vremetraenjeto na osvetlenosta vo tekot na denot, itn. Praktivhno, raspolozlivata sonvheva energija varira megju 250 do 2500 kilovat-vhasovi za metar kvadraten na godishno nivo.

SOLARNI SISTEMI MOZE DA GI PODELIME NA:
-Termosifonski sistem
-Zatvoren sistem
Vo dvata sistemi Solarniot kolektor e glavnata alatka. Kolektorite moze da bidat vakumski ili ramni plovhi. Ovoj pat ke se zadrzime na zatvoreniot solaren sistem.

ELEMENTI NA ZATVOREN SOLAREN SISTEMI
1.Solaren kolektor
2.Kombiniran bojler za solarna energija
3.Cirkualaciona grupa
4.Solaren kontroler
5.Ekspanzionen sad za solar
6.Avtomatsko vozdushno lonvhe za solar



SPOREDBA POMEGJU RAMEN PLOCHEST KOLEKTOR I KOLEKTOR SO VAKUUMSKI CEVKI

Vakuumskite kolektori i ramnite plovhesti kolektori se dvata glavni tipa na solarni kolektori koi se na raspolaganje na sopstvenicite na domakinstvata za solarno zagrevanje na vodata.
Postojat poveke razliki pomegju ovie dva tipa kolektori.

FIZICHKA STRUKTURA I POVRSHINA
Eden kvadraten metar na pokrivot pokrien so kolektor so vakumski cevki (kolektor-bruto povrshina) e pogolema od povrshinata na absorberot na kolektorot (apsorberska povrshina). Kolektorite so vakuumskite cevki imaat pomala apsorberska povrshina vo odnos na bruto povrshinata (obivhno 60-80% od bruto povrshina) vo sporedba so plovhestite kolektori kade ovaa razlika e mnogu pomala. Megjutoa, blagodarenie na konstrukcijata na vakuumskata cevka, vo odnos na absorberskata povrshina, vakuumskite kolektori se poefiksni vo sporedba so plovhestite na godishno nivo, duri 20-30%. I ova gi pravi popogodni, osobeno koga stanuva zbor za ogranivhen prostor na pokrivot.

ZAGUBA NA TOPLINA
Plovhestite kolektori obivhno gubat poveke toplina vo okolinata od vakumskite cevki i ovaa zaguba se zgolemuva so temperaturna razlika. Kaj vakuumskite cevki, blagodarenie na vakumot koj e odlivhen izolator, nema zagubi na toplina od konvekcija i kondukcija, koi se znavhitelno pogolemi kaj plovhestite kolektori. Vo princip, po instaliran kvadraten metar (bruto povrshina na kolektor), vakuumskite cevki isporavhuvaat poveke energija koga okolnata temperatura e niska (na primer, vo tekot na zimata), ili koga neboto e oblavhno na podolgi periodi.
Poradi konstrukcijata na samata cevka, zaoblenosta na vakumskite cevki, ovozmozuva da kolektorite go absorbiraat sonvhevoto zravhenje nezavisno od agolot na sonceto, revhisi preku celiot den, odnosno imaat t.n pasivnoto sledenje na sonceto.
Vakuumskite kolektori imaat prednost vo uslovi na mraz. Koga nadvoreshnata temperatura na vozduhot pagja pod nula stepeni, plovhestiot kolektor treba da se vhuva od zamrznuvanje za da se sprevhi oshtetuvanje. Edno parvhe od staklo e losh izolator i toplina od plovhata lesno se predava na okolinata, za razlika od kaj vakuumskite kolektori.
Megjutoa, ne postojat dokazi deka dvete kolektorski tehnologii se razlikuvaat koga stanuva zbor za dolgorovhna sigurnost. Primena na dvata tipa na kolektori vo zavisnost od temperaturnata razlika Plovhestite kolektori mozat da bide soodvetni i vo tropskite ili suptropskite sredini ako toplata voda treba da se zagreva do 70 °C. Vakuumskite kolektori se preferiraat koga se potrebni povisoki temperaturi na vodata. Zimno vreme, plovhestite kolektori ke ostanat pokrieni so sneg vo tekot na oblavhno vreme, no sepak, koga ke se pojavi sonce, kolektorot ke se zagree malku pri shto ke se sozdade tenok sloj na voda pomegju staklo i snegot. Ponatamu gravitacijata go pravi ostanatoto, ovozmozuvajki na snegot da se lizga od kolektorot. Vo princip, plovhestite kolektori se poednostavni za vhistenje poradi ramnata povrshina, za razlika od vakumskite cevki, kade nevhistotii i listovi mozat da se nafatat pomegju samite cevki, shto go oteznuva vhistenjeto. Vakumskite cevki se izraboteni od borosilikatno staklo, a plovhestite kolektori so kaleno (temperirano) staklo. Pokraj efikasnosta, postojat i drugi razliki: Cevkite kaj vakuumskite kolektori mozat da se zamenuvaat individualno bez zapiranje na celiot sistem. Ne postoi kondenzacija ili korozija vo cevkite. Plovhestite kolektori se sepak poevtina opcija.

SOLARNI SISTEMI: RAZLIKI POMEGJU TERMOSIFONSKI I SISTEM SO PUMPA

Koga stanuva zbor za dobivanje na topla sanitarna voda, nezavisno od sonvheviot sistem, potrebno e skladiranje na vodata, za da se ovozmozi istata da se koristi vo bilo koj del od denot.
Za skladiranje na toplata voda vo tekot na nokta ili na oblavhni denovi, potreben e rezervoar za voda. Najednostaven navhin, a so upotreba na gravitacijata e termosifonskiot sistem.
Principot na rabota na ovoj sistem se bazira na toa deka ladnata voda ima pogolema specifivhna gustina od toplata voda, i toa ovozmozuva da toplata voda se kavhuva nagore, kon rezervoarot, dodeka ladnata voda (bidejki e poteshka) ostanuva dole. Zatoa, solarniot kolektorot kaj ovoj sistem, sekogash se montira pod rezervoarot za voda. Koga kolektorot ja zagreva vodata, taa se izdiga i preku nagornata cevka se nosi vo rezervoarot, koja potoa se iskoristuva od gorniot del od rezervoarot. Dopolnuvanje so voda vo sistemot se vrshi so ladna voda od vodovodot. Ladnata voda se zagreva vo kolektorot i procesot se povtoruva.
Rezervoarot treba da bide postaven pravilno na dobra visina, zashto vo sprotivno moze vodata da cirkulira nanazad i da se oladi za vreme na nokta. Isto taka ovoj sistem ne raboti dobro na mali visinski razliki. Principot na rabota na termosifonskite sistemi e mnogu ednostaven, poradi toa shto nemaat potreba od instaliranje na pumpa nitu solarna stanica za kontrola na sistemot, za razlika od indirektniot sistem so plovhesti kolektori. Megjutoa, termosifonskite sistemi ne se pogodni za golemi sistemi, onie kaj koi ima poveke od 10 metri kvadratni na kolektorska povrshina.
Ovie sistemi se i teshki za postavuvanje na zgradi so spushteni pokrivi, i ne se preporavhuvaat za regioni so niski temperaturi i kade ima moznosti za pojava na mraz.
Poradi toa shto sistemot e poednostaven,termosifonskite sistemi se i poevtini.
Nezavisni se od elektrivhna energija,pa topla voda ima i vo momenti koga nema struja.
Megjutoa vakviot sistem ima mnogu golemi termivhki zagubi.
Za razlika od direktniot sistem, indirektniot sonvhev sistem, koristi pumpa za cirkulacija na vodata niz sistemot. Ova ja zgolemuva cenata na sistemot, no zatoa efikasnosta e mnogu pogolema. Ovie sistemi se i so mnogu poveke prednosti:
-Pozicijata na rezervoarot ne zavisi od pozicijata na kolektorot
- Rezervoarot moze da bide i vertikalen, namesto horizontalen, so shto se ovozmozuvaat poveke temperaturni sloevi vo cilindarot.
-So vgradenata kontrola (kontrolerot vo solarnata stanica), se dobivaat poveke informacii za toa kako sistemot raboti, i koi se moznite defekti.
-Kolektorot e nezavisen od rezervoarot i moze da se montira na veke postoevhki bojler. Ima pomala tezina, pa poradi toa nema potreba od dodatna potpora na pokrivot, a i so toa ima i poednostavna montaza.
-Poradi moznosta rezervoarot da bide postaven bilo kade, se ovozmozuva polesen pristap vo sluvhaj na defekt.
-Rezervoarot ima pomali zagubi, zatoa shto se postavuva vo vnatreshnosta na domot, i ne e izlozen na nadvoreshni vlijanija.

Iako so povisoka cena, ovoj sistem e znavhitelno poefikasen vo sporedba so termosifonskiot

Mnogu e vazno da se odredi pravilnata golemina na solarniot sistem. Taa golemina zavisi od brojot na korisnicite i uredite koi ke ja troshat toplata voda. Za Vasha informacija:
Spored evropskite standardi, potroshuvavhkata na topla voda vo familijata prosevhno e od 30 do 60 litri za edno lice.
•Mashinata za sadovi vo eden turnus troshi 100 litri voda na temperatura od 60 do 70 stepeni.
•Mashinata za perenja alishta troshi 90 litri voda za 5 kilogrami alishta.
•Za polnenje na kada so sredna golemina potrebno e 200 do 300 litri topla voda.
Za da mozeme da go odredime kapacitetot na solarniot sistem, potrebno e da go znaeme i slednoto:

•Od 150 litarski bojler koga ke se zagree na temperatura od 60 do 70 stepeni, so razladuvanje dobivame okolu 300 litri voda na 35 do 39 stepeni.
•Od 300 litarski bojler koga ke se zagree na temperatura od 60 do 70 stepeni, so razladuvanje dobivame okolu 600 do 650 litri voda na 35 do 39 stepeni.

We use cookies and analytics software to provide you with a better user experience. By continuing to use this website, you consent to our use of these cookies. Learn more